Seminarski Maturski Diplomski Radovi

Pretraga Zabava O nama Kontakt
 
Економски показатељи развоја Републике Српске У Процесу Транзиције PDF Štampa El. pošta

1. УВОД

Прочитао сам занимљив графит поводом којег сам се, морам признати, искрено замислио.

Симпатична и духовита порука у следећој конструкцији ријечи није ме оставила равнодушним: « Срећу да живе у БиХ има 4,5 милиона, мали број њих нема ту срећу, али имају све остало...».

Заиста је тако.

Српска Република и БиХ преживљавају исту судбину као и посљедице рата на овим просторима. И поред тога што од 1991. године није било пописа становништва истина је да има много сиромашних, а врло мало богатих људи, који углавном и не живе у БиХ.

Реформе, транзиција, реструктурирање, приватизација, социјални програми, штрајкови итд., све су то теме о којима се често прича и пише. Гдје у таквом амбијенту виде излаз и перспективу они који су остали без посла због болних реформи. Нека наша највећа предузећа су нестала ( Инцел, Јелшинград, Чајавец итд. ), а некада су била симбол развоја Бањалуке и Републике Српске.

Преко 40% становништва је незапослено.

У свим интервјуима више од 70% «младих» жели након школовања да напусти Домовину и оде на Запад.

Заиста, шта млади могу да очекују у скорије вријеме ? Могу ли реално да остваре своје скромне потребе, посао, стан, бољи живот и наравно своје снове ?

Из тих разлога радећи на избору теме ( за свој дипломски рад ) желио сам да боље упознам и сагледам реалне економске предпоставке и могуће правце развоја Републике Српске и БиХ, са жељом да вјерујући у неке боље дане они који одлучују и воде ову Земљу немају право да понављају исте грешке.

 

1.1. О Републици Српској

«Република Српска је државни ентитет, настао по завршетку тр оипогодишњег рата (1992-1995 год.) Дејтонским мировним споразумом и потписивањем мира у Паризу 14. децембра 1995. године. Република Српска је данас парламентарна република са ограниченим међународним субјективитетом. Стога она неке своје интересе остварује посредством заједничких органа власти на нивоу Босне и Херцеговине као међународно признате државе. Главни град Републике Српске је Српско Сарајево (Источно Сарајево), а највећи град Бања Лу ка са више од 200.000 становника представља административни, привредни и културни центар Републике Српске.

Територија Републике Српске налази се између 42 33' и 45 16' сјеверне географске ширине, те 16 11' и 19 37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Херцеговине. Велики дио српског геопростора је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 км квадратна или 49% територије Босне и Херцеговине на којој живи 1.391.503 становника, што је сврстава међу најмање европске земље.

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији и Црној Гори и Републици Хрватској и међуентитетскомграницом према Федерацији Босне и Херцеговине.

Република Српска има атипичан облик државног територија чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међу собно удаљених западнихи јужних дијелова Репу блике, па се тиме поставља проблем и њене цјеловитости.

Природни потенцијали су један од кључних фактора у садашњем и будућем развоју Републике Српске и њеном економско-географском обликовању. У најважније природне потенцијале спадају: пољопривредно земљиште, шумски комплекси, хидро-климатски условии рудни и минерални ресурси. Уккупна површина пољопривредног земљишта у Републици Српској износи 1.250.000 хжтара, што у односу на број становништва приближно чини један хектар по становнику, а то је изнад свјетског просјека.

Рационалнимкориштењем овог стратешки важног потенцијала уз примјену савремених агротехничких мјера и унутрашњим преструктуирањем производње, стварају се услови не само подмиривања сопствених потреба, већ и могућности производње значајних вишкова за тржиштe.

 

 

Шумски комплекс је одувјек представљао национално богатство и један од основних потенцијала садашњег и будућег привредног развоја Републике Српске. Према апсолутној шумовитости (44% укупне површине) и укупним залихама у нето прирасту дрвне масе, РС заузима значајно мјесто у Европи.

Ријечни потенцијали нуде велике могућности у производњи хидроенергије, наводњавању обрадивих површина, те у развоју туризма и могућностима пловидбе, што до сада није довољно искориштено. Окосницу хидропотенцијала чине ријеке Дрина, Требишњица и Врбас са већ постојећим хидроцентралама.

Друштвени потенцијал (економски потенцијал) чини полазну основу даљег развоја, а обухвата поред осталог, привредно-административне центре, привредне капацитете и инфраструктурни систем. Привредна структура и изграђени капацитети на простору Републике Српске представљају солидну основу за даљњи успјешан разво^.

У привредном систему најзначајније мјесто припада индустрији која представља главни сегмент у стратегији дугорочног друштвено-економског развоја Окосницу просторне структуре индустрије чине двије осовине, које су резултат природних ресурса и свеукупних друштвених фактора:

-сјеверна (перипанонска), која се пружа правцем запад-исток повезујући најважније индустријске центре (Нови Град, Приједор, Бања Лука, Добој, Брчко, Бијељина) и

-источна (подрињско-херцеговачка), која се пружа правцем сјевер -југ, повезујући Бијељину, Зворник, Источно Сарајево, Фочу и Требиње.

Ове осовине индустријског развој представљају истовремено, окосницу привредне и социјалне интеграције геопростора Републике Српске и њено укључивање у савремене токове ширег окружења Систем осовина развоја се углавном поклапа са размјештајем најважнијих локационо-развојних потенцијала за смјештај индустрије, односно са размјештајем производних капацитета, производних снага, привредног, демографског и кадровског потенцијала, урбаних центара, инфраструктуре и изграђених социјалних установа» .